KRIK BESNOG PILETA

Gospdar Nebuloza: Povratak Pileta

Generalna — Autor thea @ 00:35

    

        Nije me bilo dosta dugo, ali nema veze, napravicu se luda (kad malo bolje razmislim i ne moram da se pravim) i nastaviti stopama svojih predaka.

Elem, Besno Pile se vratilo, sa svezom isporukom nebuloza.

      Sad kad smo se otarasili formalnosti, tekst:

    

      Mozda je vreme da se konacno saberem, bez oduzimanja, mnozenja ili delenja...

... i naravno, moja uvodna prosto-prosirena recenica biva upropastena sledecom:

        -Ne, ne i ne! Cut! Los pocetak! Zasto uvek TI moras biti u pitanju? Otvori oci, pogledaj oko sebe! Nisi jedina na svetu! I drugi ljudi pate, i vecina je u mnogo goroj situaciji! Uostalom kod tebe nema 'situacije', sama je izmisljas!

         Dakle 'Nesto' je opet krenulo u napad. E ovog puta cu se suociti s Njim/Tim/Kakogod!

-Uraaaaaaaa! Takooooo jeeeeee! – povikase seljaci, masuci vilama.

(Sledi umirujuca misao o cinjenici da su bar neke (bezlicne) individue, (iako izmisljene), na piscevoj strani).

I bas kada sam se pitala kako dalje da objasnim sav ovaj haos od teksta, (s obzirom  na pojavu mogucnosti  da pisac izgubi nit jednako kao i citalac), rec/misao/pojam RETROSPEKCIJA me puce po glavi kao zemljotres! Zasto bas retrospekcija, a ne KUPUS, nije ni bitno! Otarasila sam se i jedne i druge!

Ocigledno je da 'Nesto'  primenjuje sve perfidnije metode opstruiranja!

(Ovo je pak trenutak u kojem pisac u ocajnickoj borbi (sa samim sobom) pokusava iskoristiti neprijateljevo oruzje u svoju korist, i taman kada je situacija poprimila napetost dostojnu Hickokovog filma, ili izraza lica osobe na wc solji, gde naravano ne bismo smeli zanemariti  cinjenicu da joj je dijagnosticirana tvrda stolica/zatvor, pisac se sabira i pise sledece:

Uzecu tu RETROSPEKCIJU molim, samo bez KUPUSA!

(Ovo je vec deo u Dan Brown stilu, gde pisac ostavlja citaoca krajnje zaintrigiranim, pomalo ili pomnogo sablaznjenim, sa wtf izrazom na licu, dok se sam autor zadovoljno smeska)

Naravno kako ja nisam Dan Brown, niti je ovo Da Vincijev kod, potrudicu se da razmrsim klupko, odmah, sada, na licu mesta!

-Takoooo je! – klicu seljaci. 

Hvala, hvala! Ako bi mi dopustili da nastavim :)... 

 Ooops!

Tek sad vidim - tekst preti evolucijom u kratku pricu, a to ne smem dopustiti ni po cenu zivota!

Ovo je blog, pre svega!

Stoga cu prinudno zaustaviti tok misli i tipkanja po tastaturi, kako bih citaoca postedela dalje absorpcije nebuloza, i ostavila da odluci zeli li nastaviti dalje sa istom, u nekom od sledecih postova/blogova/kiselih krastavaca


OPSTRUKCIJA

Generalna — Autor thea @ 23:59

MOŽETE ME PROČITATI ILI NE! MOŽETE ME POCEPATI KAO KONTROLNI IZ MATEMATIKE, ILI NE? MOŽETE PRELETETI POGLEDOM PREKO MENE I ZAKLJUČITI DA NISAM VREDAN PAŽNJE  PROSVETLJENOG INTELEKTUALNOG UMA, ILI NE!

BEZ OBZIRA ŠTA ODLUČILI, JA ĆU UVEK BITI OVDE, SPREMAN NA SVE! – reče tekst i prepusti se nemilosrdnom zagrljaju sudbine.   

Hmmm, možda je višak slobodnog vremena kriv za ovo?! 

Višak koji ne mogu iskoristiti za nešto kreativno, jer 'Nešto' uporno postavlja blokade! Navešću primer prost kao polupismeni seljak u opancima iz okoline Banović sela.

Naime htela sam (za promenu) da napišem nešto lepo, jasno i optimistično, tipa - 'Dan je vedar, topao, kao stvoren za raspevane ptice i razigranu decu u parku, bla, bla, bla...'

E tu uleće 'Nešto', spremno za blokadu, naoružano do zuba, svojim omiljenim oružjem za masovno uništenje – cinizam, pesimizam, sinkretizam, nebuloza, fruktoza i galaktoza... (čak i sada minira pokušaje racionalnog razmišljanja, očekujuci digresiju s moje strane).

Za sve one koji su stigli do ovog mesta – Čestitam! Na dobrom ste putu da zažalite zbog uludo protraćenih 2 min. vašeg života!

Elem, 'Nešto' me dakle vešto opstruira!

Njegova reakcija na moj optimistični pocetak texta je: 'Wtf?! Nijedan vedar dan ti neće ublažiti mračne misli! Nastavi da se samosažaljevaš, i praviš elegiju od svog života. Uzmi pištolj i skoči s mosta, bla, bla, truc, muc...'

Dakle, kao što se vidi iz priloženog, text koji bi trebao biti pun vedrine, topline, raspevanih ptica  i ostale gamadi, izražava tendenciju da se pretvori u sopstvenu suprotnost, a da bih ga sprečila u tome zaključiću da je ovo tekst, radi teksta, borac protiv belog ekrana, koji je na nesreću mutirao u tekst o svemu i svačemu (a u suštini ničemu), i koji se ovde nasilno završava (mera predostrožnosti – radi restrikcije expandiranja u nešto groteksno, mučno, nadasve bljutavo).

Žao mi je što ste morali prolaziti kroz ovo, sad znate kako je meni, or not? :) 

 Dodatak, post scriptum, na tri kralja, ili kako hoćete

Uprkos svemu, nada opstaje! Možda jednog dana i uspem napisati nešto smisleno, čitko, khm, onako, za široke narodne mase, što bi se reklo :)

‘From the ashes a fire shall be woken,
A light from the shadows shall spring;
Renewed shall be blade that was broken:
The crownless again shall be king.’

  J.R.R. TOLKIEN 


Izgubila sam naslov :(

Generalna — Autor thea @ 01:13
OVAJ TEKST JE TOLIKO ŽELJAN PAŽNJE DA JEDNOSTAVNO GORI OD ŽELJE DA BUDE PROČITAN, BEZ OBZIRA NA SADRŽAJ! MOGU VAM REĆI DA JE TO JEDAN VEOMA SMEO TEKST, ČIM NA OVAKO NAPADAN NAČIN MAMI ČITAOCA, SVESTAN DA NEMA MNOGO ŠTA ZA PONUDITI! (rizikujući time i autorov obraz) TIPIČNA SUPTILNA MANIFESTACIJA MEGALOMANIJE!  ČAK ŠTAVIŠE, TOLIKO JE OZBILJAN U SVOM NAUMU, DA JE U STANJU IZVRŠITI SAMOUNIŠTENJE UKOLIKO NE OSTVARI SVOJ PODMUKLI CILJ. STOGA VAS U NJEGOVO IME MOLIM, UDOSTOJITE GA BAR JEDNIM POGLEDOM.(čtanje nije neophodno)  

***

Kao što to uvek biva..., hmm, ne..., bolje ovako,

Kako svaka dobra trilogija dolazi u četiri nastavka, tako sam odlucila da nastavim sa ovim, a to je u suštini drugi deo prethodnog bloga.

(ovde ide deo kada se autor poistovećuje sa tekstom, u pravom smislu te reči, i nastoji izbeći čitaočev nemilosrdni pogled, od kojeg bi se i kravlje mleko zgrušalo)

A kad smo već kod krava, nedavno sam videla slona na livadi, i sigurna sam da nije halucinacija jer je cirkus pristigao u grad.

Blog započinjem ovim blesavim rečenicama iz dva razloga: prvi je očigledan, svaki sastav mora imati neki početak, iako ovaj nema veze s ostatkom teksta (ali itekako ima s nedostatkom), stavila sam ga kao ukras, neće smetati.

(Što pride implicira na moju nesposobnost sabiranja misli, ali i to je irelevantna činjenica.)

Drugi razlog... sam izgleda zaboravila...

 *** 

Želim da vrisnem, da letim, da budem... to što jesam, što sam bila, i što bih mogla postati.

Onda potrčim, skočim, i shvatim da krila više nemam...

Nekada mi vreme nije trebalo, jer sam bila uvek, i oduvek, pa čak ni mesto, jer me bivalo svuda i u svemu...

Sada je drugačije...

Probudila sam se s pitanjem – Jesam li svezala samu sebe ili sam to dopustila drugima?

Ne znam...

'Nesto' se uporno ruga, i dalje......a ja uporno ćutim i trpim.

Da li i to dopustam kako bih kaznila sebe za sopstvenu slabost?

Opet... ne znam

Jedno bih zaista želela, da budem opet ja, kao nekad, kada je to-što-jesam bilo  dovoljno...    *** 

 

 

(Za one nezadovoljne pročitanim)  Autor u želji za iskupljenjem prilaže i jedno od svojih likovnih dela  :)

«Prethodni   1 2 3 4 5  Sledeći»

Powered by blog.rs