Izgubila sam naslov :(
OVAJ TEKST JE TOLIKO ŽELJAN PAŽNJE DA JEDNOSTAVNO GORI OD ŽELJE DA BUDE PROČITAN, BEZ OBZIRA NA SADRŽAJ! MOGU VAM REĆI DA JE TO JEDAN VEOMA SMEO TEKST, ČIM NA OVAKO NAPADAN NAČIN MAMI ČITAOCA, SVESTAN DA NEMA MNOGO ŠTA ZA PONUDITI! (rizikujući time i autorov obraz) TIPIČNA SUPTILNA MANIFESTACIJA MEGALOMANIJE! ČAK ŠTAVIŠE, TOLIKO JE OZBILJAN U SVOM NAUMU, DA JE U STANJU IZVRŠITI SAMOUNIŠTENJE UKOLIKO NE OSTVARI SVOJ PODMUKLI CILJ. STOGA VAS U NJEGOVO IME MOLIM, UDOSTOJITE GA BAR JEDNIM POGLEDOM.(čtanje nije neophodno)
***
Kao što to uvek biva..., hmm, ne..., bolje ovako,
Kako svaka dobra trilogija dolazi u četiri nastavka, tako sam odlucila da nastavim sa ovim, a to je u suštini drugi deo prethodnog bloga.
(ovde ide deo kada se autor poistovećuje sa tekstom, u pravom smislu te reči, i nastoji izbeći čitaočev nemilosrdni pogled, od kojeg bi se i kravlje mleko zgrušalo)
A kad smo već kod krava, nedavno sam videla slona na livadi, i sigurna sam da nije halucinacija jer je cirkus pristigao u grad.
Blog započinjem ovim blesavim rečenicama iz dva razloga: prvi je očigledan, svaki sastav mora imati neki početak, iako ovaj nema veze s ostatkom teksta (ali itekako ima s nedostatkom), stavila sam ga kao ukras, neće smetati.
(Što pride implicira na moju nesposobnost sabiranja misli, ali i to je irelevantna činjenica.)
Drugi razlog... sam izgleda zaboravila...
***
Želim da vrisnem, da letim, da budem... to što jesam, što sam bila, i što bih mogla postati.
Onda potrčim, skočim, i shvatim da krila više nemam...
Nekada mi vreme nije trebalo, jer sam bila uvek, i oduvek, pa čak ni mesto, jer me bivalo svuda i u svemu...
Sada je drugačije...
Probudila sam se s pitanjem – Jesam li svezala samu sebe ili sam to dopustila drugima?
Ne znam...
'Nesto' se uporno ruga, i dalje......a ja uporno ćutim i trpim.
Da li i to dopustam kako bih kaznila sebe za sopstvenu slabost?
Opet... ne znam
Jedno bih zaista želela, da budem opet ja, kao nekad, kada je to-što-jesam bilo dovoljno... ***
(Za one nezadovoljne pročitanim) Autor u želji za iskupljenjem prilaže i jedno od svojih likovnih dela :)
4 Komentari |
0 Trekbekovi
"Jesam li svezala sebe ili sam to dopustila drugima"
:))))
Autor bubi — 31 Avg 2007, 02:03
Nekada mi vreme nije trebalo, jer sam bila uvek, i oduvek, pa čak ni mesto, jer me bivalo svuda i u svemu...
šta reći..
Autor zaboravi — 31 Avg 2007, 08:55
Ma znam ja da namirisem genija -a ti to jesi. Odusevljena sam tobom (mada je ovo slaba rec za ono sto mislim).
Autor becha — 31 Avg 2007, 21:48
Hvala ti za ovu divnu hiperbolu :)
Sad bih te zagrlila da si mi pri ruci :D
Autor thea — 31 Avg 2007, 23:20