Kontaminirano!
PAŽNJA! Sledeće redove bi u širokom luku trebale izbegavati osobe SA ORUŽJEM ZA MASOVNO UNIŠTENJE, SA NORMALNIM SMISLOM ZA HUMOR, SA NEDOSTATKOM KONCENTRACIJE, SA VISOKIM OČEKIVANJIMA, ALKOHOLIČARI, TERORISTI, ENGLEZI, PRAVNICI, FILOZOFI, KRITIČARI, I SVI ONI KOJI SMATRAJU OVO NABRAJANJE BESMISLENIM!
***
Dakle, ona nedokazana krivica me stade proganjati. Popela mi se tik iza ušesa i škrguće bezubim desnima, sa aromom uljane repice.Saslušah je, ne bi li ubacila i malo aorista u početak rečenice.'Škrg, škrip, truc, muc, #»!krklj»#*=*!';
*za one koji ne poznaju jezik nedokazane krivice: (Ne bi škodilo da napišeš par reči o sebi, to je dobar uvod, a ne uvod o uvodu)
Dobra ideja, za nekog ko poznaje sebe, kao što nije slučaj sa mnom.
Ko sam ja zapravo?
Ne znam tačno, ali sam odlučna da otkrijem! Stoga sam se prijavila u potragu za indentitetom.Jesam li misao koja neprestano luta tražeći odgovore?Jesu li ove misli usitinu moja kreacija, ili sam ja kreacija sopstvenih misli? (češ, češ po glavi) Možda sam 'izum' nečeg nezamislivog, izvan granica poimanja!Put samospoznavanja je vaistinu težak, podmuklo trnovit, i nadasve misteriozan. (iskreno se nadam da je poštedjen znaka za kružni tok saobraćaja) Ponekad se javlja i neizbežna sumnja! Možda mi i nije sudjeno da pronadjem sebe? Možda je moj smisao u konstantnom traženju?!
Hmm, ovo je onaj deo kad nezadovoljni režiser drekne: Cut! Elem, kako ja nisam niti režiser, a bogami ni makaze, poštedeću gore-spomenuto-navedeni tekst bilo kakvog kasapljenja. Opstaće uprkos mojim antipatijama.
Mada bi sve bilo jednostavnije da sam napisala: ‘Zdravo, ja sam Thea, volim sve što vole mladi! (neki blentavi kez), želela bih da pozdravim porodicu, svoje drugare i sve one koji me poznaju, bla, bla, bla’
Neki ljudi jednostavno uvek biraju teži put, uprkos činjenici da im se i lakši pruža pod nogama, poput sirotinjske ponjave. Moguće je da su takvi ljudi ovisnici o izazovima, i da im je ukus pobede sladji, kada osvoje cilj. Medjutim često zaboravljaju da teži put zahteva opreznost, i da je mnogo lakše posrnuti.Uzmimo za pr. ovaj tekst, posrće već od svoje prve do poslednje reči, da bi na kraju izvršio samoubistvo iz zasede. Naime, izabrao je teži put, i posrćući skrenuo na pogrešan, što dodatno implicira da je omanuo u ispunjavanju cilja. Neka, sada će osećaj krivice zajedno da nas glodje.
Ne bi bilo fer da razvlačim više ovo ‘štivo’, k’o ciganče slinu. Mislim da je i nakon prve rečenice sve postalo jasno, zar ne?
***
'Ljudima jednostavno moraš sve pokazati, od onoga što želis da im pokažes, a da pritom nikome ne otkriješ kako si to postigao' – Don Huan
4 Komentari |
0 Trekbekovi