KRIK BESNOG PILETA

OKSIMORON

Generalna, VANKATEGORIJE — Autor thea @ 21:10

     

                  TEKST KOJI SE SPREMATE PROČITATI IMA SUPTILAN UKUS MAGLOVITIH MISLI, DISKRETNU CRTU SAMOSAŽALJENJA I PRIHVATLJIVU DOZU NEGATIVNE ENERGIJE.

BEZBEDAN JE ZA OPTIMISTE I INDIVIDUE VEDROG DUHA. OSOBE SKLONE  SAMOUBISTVU, SAMOPOVREDJIVANJU I SAMODOKAZIVANJU TREBALE BI IPAK POTRAŽITI STRUČNU POMOĆ.              AUTOR BI PRE SNOSIO JAJA NEGO ODGOVORNOST ZA NEŽELJENE POSLEDICE KONZUMIRANJA OVOG DELA.

***

           U životu svakog od nas (bar jednom) dodje taj poseban trenutak koji nas prijateljski potapše po ledjima, a onda (ne baš tako prijateljski) gurne u propast, i ostavi zbunjene sa nekim poluidiotskim izrazom lica, koji bi se mogao protumačiti i kao: 'Šta sam ja Bogu zgrešio?'

Bog bi nam mozda i odgovorio: 'Zakon karme prijatelju' i pritom uputio svoj blaženi osmeh.   Ne, pogrešno ste shvatili! Ne želim pričati o karmi, Bogu i uvišenim stvarima, ovog puta ne. Dopustiću sebi da budem sebična i pišem o 'Nečemu' ili 'Neštu' koje me muči već duže vreme.

Znam taj izraz lica! (tj. izraz osobe koja je upravo postala svesna činjenice da je ugazila u..., dopustite da se poslužim eufemizmom, pseću gomilicu) Stoga vas oslobadjam obaveze da čitate dalje. Ukoliko želite nastaviti, upozoriću vas da tekst, kako se bliži kraju, postaje sve nejasniji, pomalo besmislen i tvrdoglavo uporan u želji da čitaoca ostavi razočaranim. 

Zašto gubim sebe? Koji je uzrok ovoj svesnosti sopstvenog neznanja? Neznanje je pak uzrok koji čini da se osećam malom, bespmoćnom. 

Divnog li paradoksa! Iz godine u godinu izgleda da bivam sve manja i javlja se osećaj što me bliži tački nestanka, dok ne ostane jedno veliko 'ništa'! (haha, mozda sam 'ništa' oduvek i bila, samo što tek sada otvaram oči i suočavam se s tom neprijatnom činjenicom) 

Nešto u meni se buni! Govori: -Treba da se stidis ovih redova! (mozda je u pravu), 

 

Dodjavola, 'Nešto' bi trebalo da ćuti!. 

I glupa žena koja  posmatra u prolazu!

  

I glupi taxista koji je dobacivao!

  

I glupa babetina s vrećom krompira, što ne može da predje ulicu!

  

I glupo dete zaneseno čačkajući nos, kao da je rudnik zlata!

 I glupa ja sa svojim pitanjima! 

 

***

  

If electricity comes from electrons, does morality come from morons?



 

     

 

Kontaminirano!

Generalna — Autor thea @ 00:22
             PAŽNJA! Sledeće redove bi u širokom luku trebale izbegavati osobe SA ORUŽJEM ZA MASOVNO UNIŠTENJE, SA NORMALNIM SMISLOM ZA HUMOR, SA NEDOSTATKOM KONCENTRACIJE, SA VISOKIM OČEKIVANJIMA, ALKOHOLIČARI, TERORISTI, ENGLEZI, PRAVNICI, FILOZOFI, KRITIČARI, I SVI ONI KOJI SMATRAJU OVO NABRAJANJE BESMISLENIM!   

***

             Dakle, ona nedokazana krivica me stade proganjati. Popela mi se tik iza ušesa i škrguće bezubim desnima, sa aromom uljane repice.Saslušah je, ne bi li ubacila i malo aorista u početak rečenice.

'Škrg, škrip, truc, muc, #»!krklj»#*=*!';

              *za one koji ne poznaju jezik nedokazane krivice: (Ne bi škodilo da napišeš par reči o sebi, to je dobar uvod, a ne uvod o uvodu)

Dobra ideja, za nekog ko poznaje sebe, kao što nije slučaj sa mnom. 

             Ko sam ja zapravo?

Ne znam tačno, ali sam odlučna da otkrijem! Stoga sam se prijavila u potragu za indentitetom.Jesam li misao koja neprestano luta tražeći odgovore?Jesu li ove misli usitinu moja kreacija, ili sam ja kreacija sopstvenih misli? (češ, češ po glavi) Možda sam 'izum' nečeg nezamislivog, izvan granica poimanja!

             Put samospoznavanja je vaistinu težak, podmuklo trnovit, i nadasve misteriozan. (iskreno se nadam da je poštedjen znaka za kružni tok saobraćaja) Ponekad se javlja i neizbežna sumnja! Možda mi i nije sudjeno da pronadjem sebe? Možda je moj smisao u konstantnom traženju?!

                Hmm, ovo je onaj deo kad nezadovoljni režiser drekne: Cut! Elem, kako ja nisam niti režiser, a bogami ni makaze, poštedeću gore-spomenuto-navedeni tekst bilo kakvog kasapljenja. Opstaće uprkos mojim antipatijama.

                 Mada bi sve bilo jednostavnije da sam napisala: ‘Zdravo, ja sam Thea, volim sve što vole mladi! (neki blentavi kez), želela bih da pozdravim porodicu, svoje drugare i sve one koji me poznaju, bla, bla, bla’

                Neki ljudi jednostavno uvek biraju teži put, uprkos činjenici da im se i lakši pruža pod nogama, poput sirotinjske ponjave. Moguće je da su takvi ljudi ovisnici o izazovima, i da im je ukus pobede sladji, kada osvoje cilj. Medjutim često zaboravljaju da teži put zahteva opreznost, i da je mnogo lakše posrnuti.

            Uzmimo za pr. ovaj tekst, posrće već od svoje prve do poslednje reči, da bi na kraju izvršio samoubistvo iz zasede. Naime, izabrao je teži put, i posrćući skrenuo na pogrešan, što dodatno implicira da je omanuo u ispunjavanju cilja. Neka, sada će osećaj krivice zajedno da nas glodje.  

           Ne bi bilo fer da razvlačim više ovo ‘štivo’, k’o ciganče slinu. Mislim da je i nakon prve rečenice sve postalo jasno, zar ne?

                                                          *** 

'Ljudima jednostavno moraš sve pokazati, od onoga što želis da im pokažes, a da pritom nikome ne otkriješ kako si to postigao' – Don Huan

       

B(l)ogom Dan

Generalna — Autor thea @ 21:22

Iako ovo nema nikakve veze sa sirom, duzna sam da napisem par reci, u nameri da upoznam citaoca sa svrhom ovog, khm, nadasve, 'Jos se ne zna kavog' bloga. Uostalom zasto bi i morao imati svrhu? Svrha je ionako davno prevazidjena.Smeje se

Pod parolom 'Ko ovo uopste cita?', rekla bih da je ovo jedan uzaludan, ali ipak pokusaj prezentiranja nekih misli, monologa, nebuloza, sa dodatkom sumskog voca, i kojima bih s pravom dodelila genitiv prisvojne zamenice 'mojih'.Osmeh

Misljenja sam da je ovaj uvod zavredio epitet pristojnog, a mozda i jos par nekih manje dopadljivih, ali kako ne zelim biti javni samokriticar, ostavicu ih tamo gde sam ih i nasla, u mojoj glavi.Smeje se

 (Dalje)
«Prethodni   1 2 3 4 5

Powered by blog.rs